Опет невјера љубе Грујичине 0001    Шатор пење Новаковић Груја 0002    На велику путу дринопољском, 0003    Баш на путу куд проходе Турци. 0004    Кад је Грују санак обрвао, 0005    Он беседи својој верној љуби: 0006    „Почувај ми, љубо, верну стражу 0007    Док ја легнем санак боравити, 0008    Да не дођу Турци јањичари, 0009    Да ми беле не савежу руке!” 0010    Леже Груја санак боравити, 0011    А љуба му верну чува стражу. 0012    Подигле се магле и праови, 0013    Ал’ беседи дијете Штеване: 0014    „Ајде, мајко, да будимо бабу, 0015    Ево иду Турци јањичари!” 0016    Њему вели љуба Грујичина: 0017    „Нису Турци, већ су твоји ујци!” 0018    Ал’ бесједи дијете Штеване: 0019    „Нису ујци, већ су оно Турци, 0020    Веће ајде да будимо бабу!” 0021    А кад Турци још поближе били, 0022    Она скида са руку прстење, 0023    Па их даје детету Штевану; 0024    „Иди, Штево, у зелену траву, 0025    Па се играј са златним прстењем!” 0026    Оде Штева у зелену траву 0027    Да се игра са златним прстењем. 0028    Кад стигоше Турци јањичари, 0029    Они Груји савезали руке, 0030    Свезали му руке наопако, 0031    Па пођоше с Богом путовати; 0032    Љубу кучку мећу на Коњица, 0033    Дете Штева иде поред Грује. 0034    Ал’ беседи дијете Штеване: 0035    „Не могу ти путовати, бабо, 0036    Јер ме болу моје мале ноне!” 0037    Њему вели Новаковић Груја: 0038    „Иди, Штево, те се моли мајки 0039    Не би ли те на коња примила!” 0040    Оде Штева да се моли мајки: 0041    „Не могу ти путовати, мајко, 0042    Мене болу моје мале ноне, 0043    Већ ме прими на коња доброга!” 0044    Удара га љуба Грујичина, 0045    Удара га троструком камџијом; 0046    Како га је лако ударала, 0047    Црна крвца кроз кошуљу врца. 0048    Вришти Штева кано змија љута, 0049    Па он иде родитељу своме. 0050    Клече Груја на десно колено, 0051    Мету Штеву на плеће јуначко, 0052    Па пођоше с Богом путовати. 0053    Ди су Турци конак кондисали, 0054    Они с’ онде шатор разапели, 0055    Па седоше вече вечерати, 0056    И међ’ њима љуба Грујичина. 0057    Беседе јој Турци јањичари: 0058    „Мала т’ фала, љубо Грујичина, 0059    И твојему стасту и возрасту 0060    И твојему лику господскоме! 0061    Шта је теби, љубо, додијало, 0062    Додијало по гори одећи, 0063    Па за Грујом ђерђев приносећи?” 0064    Па легоше санак боравити, 0065    И међ’ њима љуба Грујичина; 0066    Па поспали Турци јањичари, 0067    Поспали су кано и заклани. 0068    Ал’ беседи Новаковић Груја: 0069    „Ти отиди, дијете Штеване, 0070    И укради од мајке ножеве!” 0071    Ал’ отиде дијете Штеване, 0072    Па украде од мајке ножеве. 0073    Рече њему Новаковић Груја: 0074    „Сад присецај бабине конопце!” 0075    Колико је Штева присекао, 0076    Толико је Груја прикинуо, 0077    Те је беле одрешио руке. 0078    Узе Груја сребрне ножеве, 0079    Па отиде под шатора Турком, 0080    И он покла Турке јањичаре, 0081    Као јагањце о Ђурђеву данку, 0082    Покрива ји лаки јапунџети, 0083    Па беседи својој верној љуби: 0084    „Ајде,љубо, ајде да бежимо, 0085    Поспали су Турци јањичари, 0086    Поспали су кано и поклани!” 0087    Али ђипи љуба Грујичина, 0088    Па повика љуба Грујичина: 0089    „Ајт’ на ноге, Турци јањичари, 0090    Од наглости на голе коњице, 0091    Од хитрина у кошуљи танкој─ 0092    Грујица је одрешио руке!” 0093    Увати је Новаковић Груја, 0094    Па јој беле савезао руке, 0095    И он седе на доброг коњица, 0096    Дете Штеву мету на коњица, 0097    Љубу кучку води поред коња, 0098    Одведе је двору бијеломе, 0099    Закопа је земљи до колена, 0100    Још јој скупи косу на врх главе 0101    И посуо праом и сумпором, 0102    Па је својој беседио љуби: 0103    „Ил’ ми волеш лучом свијетлити 0104    Ил’ ми волеш сабљу целивати?”─ 0105    „Ја ти волем лучом свијетлити, 0106    Него твоју сабљу целивати, 0107    Сабља ти је од свашта скрнавна!” 0108    Седе Груја вече вечерати, 0109    Запали јој косу на врх главе, 0110    Те је њему лучем свијетлила 0111    Док је Груја вече вечерао.